1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
CENTRIRANJE TRAPA
Centriranje trapa se sastoji od podešavanja uglova točkova tako da su oni normalni na podlogu (horizontalu) i međusobno paralelni. Rezultat ovog
podešavanja je bolja trajnost gume i bolje držanje pravca.
Centriranje trapa treba obaviti u sledećim situacijama:
- kada se menjaju delovi sistema oslanjanja,
- kada se stavljaju nove gume,
- kada vozilo zanosi u jednu stranu,
- kada se primete neravnomernosti u trošenju guma.
Važno je istaći da osim necentriranog trapa za navedene probleme postoje i drugi uzroci, kao na primer, nejednak pritisak u gumama, loši elementi
oslanjanja, kočnice ili servo sistem. Majstor treba da odredi da li je centriranje neophodno.
Važan preduslov za uspešno obavljanje reglaže trapa su približno jednake dubine šare na svim gumama. U slučaju da su gume nejednako
potrošene, može se desiti da reglaža dovede do lošeg prianjanja guma koje su više istrošene.
Postupak centriranja trapa
Postoje tri podešavanja koja su najvažnija za uspešno centriranje trapa: nagib, zatur i raspon.
Nagib
Gledano s prednje strane vozila, nagib je ugao između točka i normale na horizontalnu ravan. Meri se u stepenima. Cilj je da nagib bude 0 stepeni,
odnosno da centralna linija točka bude potpuno normalna na horizontalnu ravan. Ako točkovi naginju na spolja ili na unutra, dolazi do
neravnomernog trošenja gazećeg sloja gume koje se vidi na bokovima. U slučaju različitog nagiba jednog i drugog točka na istoj osovini, vozilo
može da vuče u jednu stranu.
Na mnogim vozilima sa prednjom vučom nagib ne može da se podešava, već on ukazuje da je neki deo sistema oslanjanja iskrivljen pa ga treba
zameniti.
Kada se menja nagib menja se i raspon — te veličine su međusobno povezane — kao što će biti objašnjeno u nastavku.
Zatur
Gledano sa strane vozila, zatur je ugao između ose amortizera i normale na horizontalnu ravan. Meri se u stepenima. Zatur je pozitivan ako je
osa amortizera usmerena prema vozaču, a negativan ako je ona usmerena od vozača.
Zatur nema uticaj na trošenje gume, ali ima veliki uticaj na upravljanje. Negativni zatur dovodi do zanošenja u stranu, a veliki pozitivni zatur može
izazvati potrese volana na neravninama. Nejednak zatur na točkovima iste osovine dovodi do zanošenja u stranu. Idealan zatur je pozitivan, od
3-5 stepeni, jednak na oba točka.
Na mnogim vozilima sa prednjom vučom nagib ne može da se podešava, već on ukazuje da je neki deo sistema oslanjanja iskrivljen pa ga treba
zameniti.
Raspon
Gledano odozgo, iznad vozila, raspon je ugao koji točkovi zaklapaju sa centralnom osom vozila. Ako su točkovi zakrenuti jedan prema drugom -
ka unutra - raspon je pozitivan. Ako su zakrenuti jedan od drugog - ka spolja - raspon je negativan. Raspon je najvažniji podešavanje sa aspekta
trošenja guma i njegovo nepravilno podešavanje dovodi do rapidnog trošenja guma.
BALANSIRANJE TOČKOVA
Balansiranje je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu. Na točak,
kao i na svako drugo telo, prilikom obrtanja oko neke ose deluje centrifugalna sila. Ukoliko nije uravnoteženo (masa tela nije ista sa svake strane
ose) javlja se debalans koji se manifestuje podrhtavanjem volana ili celog vozila, već pri brzini od oko 70 km/h.
Najbolje je izvršiti balansiranje sva četiri točka zato što automobil može da trese i ako su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu. Debalans
adnjih točkova se može prenositi i osetiti čak i na volanu ili na celom vozilu.
Ako se balansiranje ne uradi na vreme gume se troše brže i neravnomernije, stradaju ležajevi, amortizeri i druge komponente sistema oslanjanja.
Svaki put kada se gume montiraju na točak i kad se ponovo stavljaju nakon popravke moraju se balansirati.
Ako je guma ili felna kriva, javiće se podrhtavanje na nekim brzinama, ali pre ili posle tih brzina nestaje. Na primer, između 80-90, 100-110 ili
130-140km/h. Na malim brzinama vozilo ne trese, ali se može javiti takozvano ljuljanje volana. To se može izbeći samo stavljanjem jedne ili više
novih guma, a ako je felna kriva—njenom zamenom ili ispravljanjem.
Guma se pri balansiranju uravotežuje olovom, pločicama ili bušenjem. U balansiranju se koristi više vrsta olova zbog različitosti felni, tj. njihovih
ivica. Olovo koje ne odgovara felni lako otpada sa nje, a onda predstavlja opasnost, pa se preporučuje vulkanizerima da o tome vode računa.